УМЕТНИЧКА ПЕДАГОГИЈА И МЕТОДИКА НАСТАВЕ УМЕТНОСТИ – Академске мастер студије Универзитета уметности у Београду

https://mumbgd.wordpress.com/

Advertisements
Цитат | Posted on by

Ликовно васпитање и образовање

„Само истински ослобођен живот садржи компоненте стваралаштва и естетских обележја. У таквом друштву уметност није неки додатак животу већ његов интегрални део.” Богомил Карлаварис, 1986.

Значај феномена људског стваралаштва и проблематике деловања на његов развој вечите су теме којима се, поред педагогије и психологије, баве све друштвене науке богатећи стално фонд сазнања о њима. Посебна пажња се при томе поклања дечјем ликовном стваралаштву и утицајима васпитања и образовања њега.
Уметност је, као један облик друштвене свести, кроз историју одувек задовољавала човекову тежњу за стваралаштвом, помагала му да кроз стваралачки процес истражује, открива и доживљава нове садржаје и установљава нове вредности, да дубље схвати и разуме свет у коме живи, да га критички допуни, унапређује и мења. Посматрајући уметност са педагошког становишта може се сагледати и ликовно васпитање и образовање које је еволуирало кроз различите развојне фазе, пратећи културне и уметничке токове различитих цивилизација кроз историју, као и утицаја уметности и образовања на само друштво…
Методика ликовног васпитања и образовања је интердисциплинарна научна област из поља друштвено-хуманистичких наука, која се ослања на теорију ликовне уметности, ликовно-уметничку праксу и теорије ликовног васпитања и образовања које се ослањају на теоретска сазнања и практична искуства различитих друштвених наука. Као посебна научна дисциплина методика ликовног васпитања и образовања проучава феномен дечјег ликовног стваралаштва и бави се прикупљањем, описивањем, критичким преиспитивањем и систематизацијом чињеница о појавама у области ликовног васпитања и образовања, као и фактора који посредно или непосредно утичу на ликовни развој деце и младих.
Када се говори о теоријском аспекту, основна функција методике ликовног васпитања и образовања јесте да утврди правилности у поменутим појавама, да их тумачи, открива објективне законитости, као и узрочно-последичне односе који њима владају. Такође њена функција јесте да откривене законитости уопштава у ставове и класификује у систем који омогућава да се даље не бави њима појединачно, него њиховим општијим категоријама. Методика ликовног васпитања и образовања тежи утврђивању веза и односа међу чињеницама и сагледавању процеса који се одвијају захваљујући васпитном деловању, као и развојних процеса који из њега следе како би се постигло њихово разумевање и одговарајући утицај на њих.
Методика ликовног васпитања и образовања се убраја у развојно-нормативне научне дисциплине, будући да се баве ликовним васпитањем и образовањем као намерном и сврсисходном делатношћу, одређеном нормама у складу са којима се утиче на развој деце и младих (како општи, тако и развој у домену ликовног стваралаштва и комуникације). За разлику од низа природних наука, које само описују постојеће феномене и егзактно утврђују узрочно-последичне везе међу појавама ради њиховог тумачења, науке које се баве човеком су специфичне јер на развој деце и младих и њихово понашање утичу њихови мотиви које треба разумети и објашњавати. Због тога се методика ликовног васпитања и образовања не зауставља само на дескрипцији, већ узимају у обзир и тежње, смисао и сврху појава које се проучавају, као и начине на које се може на њих утицати. То подразумева плански и систематски утицај на процесе стицања ликовне културе и естетског васпитања, узимајући у обзир чињенице које су утврдиле све науке и научне дисциплине које се баве човеком и могућностима утицаја на његов развој. Методика ликовног васпитања и образовања се стара и о преношењу научних и уметничких сазнања и достигнућа у актуелну праксу, пратећи резултате који се у њој постижу, што јој обезбеђује повратну информацију за уношење корекција и даље унапређивање теорије и праксе ликовног васпитања и образовања.
Методика ликовног васпитања и образовања представља кључну наставу за припрему будућих ликовних педагога (наставници предметне наставе ликовне културе у основним и средњим школама и стручни сарадници за ликовно васпитање предшколске деце), учитеља (наставници разредне наставе ликовне културе у нижим разредима основне школе) и васпитача у предшколским установама. Због тога, методика ликовног васпитања и образовања која се ослања на систем научно стечених и проверених теоретских сазнања о дечјем ликовном стваралаштву, као и на факторе који посредно или непосредно утичу на ликовни развој деце и младих, треба да буде полазна основа будућим стручњацима за промишљање и разумевање посла којим се баве, као и за његово успешно обављање, да се оспособе за стваралачко промишљање свога рада, примену општијих ставова и начела, као и за изграђивање сопственог стила професионалног деловања.
Основне теоретске поставке и практична сазнања и искуства методике ликовног васпитања и образовања имплементиране су у садржаје стручног наставног предмета Методика ликовног васпитања и образовања и Методичка пракса, који се одвија према одговарајућем наставном плану и програму на уметничким факултетима као што су Факултети ликовних и  примењених уметности у Београду, као и Академија уметности у Новом Саду.

Објављено под Некатегоризовано